My Dark Thoughts

 

Gleda me ochima punim suza.
Jedine misli koje je opsedaju sada je strah,
strah smrtnoga zhivota shto je teraju da zhivi...
Drushtvo je sili da zhivi do poslednjeg izdisaja.
Bol grebe telo njeno, unutra i spolja.
Njeni preostali dani se broje.
Bdim nad njom do poslednjeg chasa,
ulivajuchi joj i poslednju lomnu nadu...

Primala je sve lekove choveku znane,
koji uchinishe nishta vishe, osim shto
joj njenu nezhnu ruku u krech izbelishe...
Molio sam doktore da joj pomognu, da
joj okonchaju patnje...

Sve shto od njih dobih, rechi bile su -
"Zavrshiti se u zhalost mora..."
Vidim usrani sistem, govna od ljudi..

U nashem krevetu zajedno lezhimo - i sa
chudnim mirom, gledamo se...
U njenim nezhnim, sivkasto-zelenim ochima,
vidim joj da ona zheli da se zavrshi...
Da zheli da joj ja pomognem da ode.

Zgrabih jastuk pored sebe, chvrsto ga
u ruke uzeh - i na njeno lice, polozhih ga.
Zavrshio sam - njene patnje i boli nestale su.

Moje su tek pochele...